KONTINUIRANI KRIVIČNOPRAVNI INTERVENCIONIZAM – NA RASKRŠĆU POLITIKE I PRAVA
Polazeći od pretpostavke da je krivično pravo ultima ratio societatis, kao instrument državne reakcije na kriminalitet, ta da je kao takvo zasnovano na pravno-dogmatskim načelima o sopstvenoj izuzetnosti, supsidijarnosti i fragmentarnosti, koja podrazumevaju relativno konzervativan karakter ove nagl...
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | deu |
| Published: |
Institute for Political Studies, Belgrade
2020-08-01
|
| Series: | Srpska Politička Misao |
| Online Access: | http://dx.doi.org/10.22182/spm.6822020.17 |
| Tags: |
Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
|
| Summary: | Polazeći od pretpostavke da je krivično pravo ultima ratio societatis, kao instrument državne reakcije na kriminalitet, ta da je kao takvo zasnovano na pravno-dogmatskim načelima o sopstvenoj izuzetnosti, supsidijarnosti i fragmentarnosti, koja podrazumevaju relativno konzervativan karakter ove naglašeno represivne grane prava, u radu se analiziraju osobenosti kontinuiranih zakonodavnih intervencija u oblasti odredaba materijalnog krivičnog prava u Republici Srbiji i nastoji dati odgovor na pitanje kakve su njihove mogućnosti i dometi u borbi protiv kriminaliteta, kao nacionalne odgovornosti državne vlasti, kao i da li su zasnovane na pravnim ili političkim implikacijama?
Iako krivično pravo kao sistem pravnih normi mora stalno da se prilagođava uslovima savremenog kriminaliteta, u okvirima brzog i dinamičnog razvoja društva i društvenih odnosa, što se manifestuje kroz intervencije zakonodavca, kao dela političke vlasti, ono mora biti čvrst i relativno konzervativan sistem propisa, jer se na osnovu njegove koherentnosti i stabilnosti može procenjivati karakter demokratičnosti društva, načelno posmatrano.
Iako je Republika Srbija usvajanjem Krivičnog zakonika 2006. godine dobila moderan, kodifikovan, sistemski zakon iz oblasti materijalnog krivičnog prava, on je višekratno, čak sedam puta, menjan i dopunjavan, te se u radu analiziraju pitanja opravdanosti i nužnosti ovih kontinuiranih intervencionističkih zahvata, njihovog karaktera, kao i pitanja određivanja njihove dominantne prirode kao pravne ili političke.
Autor u radu iznosi zaključak da reforme u oblasti krivičnog materijalnog prava, kao isključivo pravnog mehanizma kontrole kriminaliteta, moraju biti u skladu sa obimom, dinamikom i formama savremenog kriminaliteta, nasuprot čemu stoje svi oblici njegove politizacije radi postizanja dnevnopolitičkih ciljeva. |
|---|---|
| ISSN: | 0354-5989 |